Ispovijest Dragana Marinkovića: Zašto sam cijeli rat ostao u Sarajevu? Komšija ti je tada mogao biti prijatelj ili zlo najveće.

Čovjek nije drvo. Budala živi tamo gdje je rođen, pametan tamo gdje je dobro. A ako je sticaj okolnosti takav da ti je dobro tamo gdje si rođen, onda je to prava stvar. Nikad nije kasno, život je samo jedan. Treba ga živ,eti punim plućima. Ovako priča glumac Dragan Marinković Maca u intervjuu za Balkan info, prenosi Kurir.

On je u tom razgovoru ispričao zašto je ostao u Sarajevu tokom rata, o trenucima kada je supruga Jovana izgubila trojke, o majci, Bogu, nacijama, ljudima…

“Mi smo ovdje upropašteni. Moja majka non-stop ustane ujutru i od 6 gleda RTS da nije bilo slučajno neko ubistvo… Ovdje se ljudi brinu, a tamo negdje na Zapadu ljudi putuju. Moja majka imala bolovanje samo kad je mene rodila. Ona je apsolutno određena da zavisi… Mislim to je moja obaveza, ali ona zavisi od mojih primanja, jer ne može opstati sa svojim…

A cio život je radila. I sad ona mene pita da li sam zaposlen. Misliš, ja ću dočekati penziju?! Ma kakvu penziju…”

O NACIJAMA

Il’ si čovjek, il’ si govno. Mene ne možeš presvući da mrzim nekoga. Ja volim da popijem kaficu u Splitu na Rivi i pravo mi je lijepo. – Evo ti jedan primer… S Jovanom sam bio, imao sam predstavu u Splitu, a hotel je bio odmah iza Rive. Aj, pošto sam došao BG tablama, da ne bude neki duhoviti da mi ispiše auto, aj ga zavuci negdje – kažem dečku iz hotela. I on uzme i parkira ga. I u jednom trenutku Jovana i ja se zanijeli, a dečko nam kaže – “Idite lijevo, lijevo”… Kad je vidio da ga ne čujemo, on reče – “Idite levo, levo”. Eto, ima ljudi i neljudi, svuda. Ima jedna replika u mojoj predstavi: “Da li smo komični u svojoj tragičnosti ili smo tragični u svojoj komičnosti”?

O PROSTITUCIJI I DROGI

Treba legalizovati gudru i prostituciju. Pa svi se kar*ju. U Sarajevu je prije par godina, poslije “Sarajevo Film Festivala” četiri odsto povećan broj oboljelih od side. To kod nas svi razmišljaju – Ma to meni ne može da se desi…

Zabavljao sam se ja sa jednom Francuskinjom, s kojom sam i snimao neki film. To je bilo početkom 2000-ih. I čuli smo se… Ona ima brata rođenog u Bordou. Kaže mi ona u tom razgovoru da je sin od njenog brata, koji je tada imao 10 godina, rekao roditeljima da ga je neko, ne silovao, ali da ga je “presvukao” kada je imao sedam godina… – Daj reci ko je… Imam ja neke prijatelje po Parizu da ga oni malo provuku kroz ruke… – Ma daj pusti to… Čekamo nalaz da vidimo da li mali ima sidu. To je bilo prije više od 15 godina, a mi o takvim stvarima ne razmišljamo. Pogledaj na kom su oni nivou, a na kom smo mi.

O BOGU

Mi smo svi isti. Išao sam put Hristovog stradanja, bio sam hodočasnik. Iako mislim da je to lijepo vidjeti, muškarcima predlažem ipak da odu na Svetu goru. To je jedna čistota, to je raj na zemlji. Svi kažu da je Bog jedan, čemu onda vjerski sukobi? Mene je baka naučila… Ona prođe pored katoličke crkve ili džamije, ona se prekrsti. – Bako kako se to krstiš? – Sine, Bog je jedan, svako mu se moli na svoj način.

O RATU U BIH

Rat je jedno ozbiljno zlo, jedna pošast. Pričati o tome je nonsens. Ja sam ostao tih ratnih godina u Sarajevu da sačuvam majku. Ona me je nagovarala da odem. Jednom sam imao 300 maraka, njoj ostavim 200, ja uzmem 100 i obuk’o troje-četvoro pari gaća, i ja odem. To je bio juni 1992., još je moglo da se izađe. Al’ ja stao i razmislio, pa gdje ću je ostaviti?! I onda sam kupio hljeb u pekari i vratio se kući. Plakala je… Malo joj je bilo dva oka za plakanje. Zagrlim je i četiri godine mi ostanemo u Sarajevu. Komšija ti je tad mogao biti prijatelj ili zlo najveće. Svaki rat je prljav, al’ ovaj u BiH mislim da je bio najprljaviji.

O KRIMINALCIMA KAO UZORIMA

Svega ima… Nemojte da vam je iko idol. Gradite sebe, budite sami sebi idol. Zakačite se za neki cilj, budite kreativni. Ima divne djece. Ali znaš kako, nekome je idol Kristijan Golubović… Sve dolazi od kućnog vaspitanja.

O SUPRUZI

Jovani se veoma divim. Lijepo je kad imaš partnera u koga si siguran. Mnogo je cijenim. U proljeće 2018. Jovana je bila trudna. Bile su trojke. Bilo je sve ok… I u julu je izgubila sve tri bebe. Teško je to podnijela, jer joj je to bila i prva trudnoća. Onda smo pobjegli od ljudi na nekoliko mjeseci. Izdržali smo. Njoj svaka čast. Mene je pogodilo, a mogu da zamislim kako je njoj bilo.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*